Oko 100 raseljenih Srba je uz pratnju policije danas na Zadušnice obišlo groblje u Đakovici. Porušeni spomenici, deo groblja u korovu i humke koje rodbina ne može da pronađe su ono što najviše boli ove ljude. Sedamdesetšestogodišnja Mikić Ružica danas nije uspela da nađe grob svog muža. Zapalila je sveću mnogima, ali na grobu onog zbog koga je došla to nije mogla da uradi. „Sve je ovo tužno, ti porušeni spomenici, ta zapuštenost koja se s kapije može primetiti… Iz opštine su nešto čistili, pokosili su travu, ali to je urađeno samo na jednom delu groblja. Grob svog muža nisam našla, boli me to… Prošle godine sam bila, ali svake godine je sve gore i gore. “ Ranko Đinović, književnik iz Đakovice, kaže da slike koje se danas mogu videti na pravoslavnim grobljima predstavljaju direktan čin satiranja jednog naroda. „Kako mi nemamo mira u izgnanstvu, tako ni ovi grobovi nemaju mira ovde, ali naša obaveza je da dolazimo ovde, makar i povremeno da provedemo koji trenutak sa svojim umrlim precima i da na taj način pokažemo da nam je stalo do zavičaja i da želimo da se vratimo ovde. “ Milutin Andrić danas živi u Gračanici, najteže mu pada to što ne može da ode do svoje kuće koja je na samo nekoliko metara od groblja. „Pun sam raznih osećanja koja prosto naviru svaki put kad dođem ovde. Tu sam na korak od svoje kuće u koju ne mogu da odem. Tako sam blizu, a osim majčinog i očevog groba kako sam napustio kuću još je nisam obišao. Teško mi je… I ovo ovde ne znam kad ću sledeći put moći da dođem ovde, da ovo porušeno obnovim. Zaslužili su to…“, kaže Andrić. Parastos na temeljima srušene crkve Svetog Cara Lazara služio je dečanski jeromonah Ilarion Lupulović. Nakon obilaska groblja, raseljeni Srbi su u pratnji KPS posetili manastir Visoke Dečane.
